Moj ujak je tamo otišao po novu jetru, a oni su ga poslali u supermarket.
Poznam Brooklynsko okrožno. Moj stric je šel tja po nova jetra in so ga poslali v supermarket. Živjo, Sontee.
G. Solomon je divan starac koji živi u ulici Grand a oni pokušavaju da ga isele iz njegovog stana.
Gospod Solomon je čudovit star človek, ki je Živi na Grand Street in se trudijo, da izselijo mu iz njegovega stanovanja
A oni su rekli: "Samo kažem, znaš.
In oni: "Samo tako pravim, veš.
A oni su rekli: "To je najbolji rad koji smo ikad videli."
In rekli so: "Najboljša je od vseh."
Znate, kao što ponekad možete dati nekome sve podatke, činjenice i brojke, a oni će reći, ''Razumem sve činjenice i detalje, ali nekako ne osećam da je to prava stvar.''
Veste, včasih lahko posredujete nekomu vsa dejstva in številke in rekli bodo: Poznam vsa dejstva in podrobnosti, vendar nimam pravega občutka.«
A oni pričaju anegdote o tome kako su braća Rajt svaki put sa sobom nosili pet kompleta delova, zato što bi se toliko puta srušili pre nego što bi se vratili kući na večeru.
Krožijo tudi zgodbe, kako sta brata Wright vsakič, ko sta šla na teren, vzela pet kompletov delov, kajti tolikokrat sta strmoglavila, preden sta se vrnila na večerjo.
A oni svrativši se onamo udjoše u kuću gde beše mladić Levit, u kuću Mišinu, i upitaše ga za zdravlje.
In krenejo tja ter pridejo v hišo mladeniča levita, ob Mihovem domu, in ga vprašajo, kako se mu godi?
A oni rekoše: Idi, jer će ga Gospod dati u ruke caru.
Odgovore: Pojdi gori, kajti Bog ga da v roko kraljevo!
A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok napisao:
Oni mu pa reko: V Betlehemu na Judejskem, kajti tako je pisano po proroku:
A oni taj čas ostaviše mreže i za Njim otidoše.
Ona pa precej popustita mreže in gresta za njim.
A oni taj čas ostaviše ladju i oca svog i za Njim otidoše.
Ona pa precej popustita ladjo in očeta svojega in gresta za njim.
Jer Jovan dodje, koji ni jede ni pije, a oni kažu: Djavo je u njemu.
Kajti prišel je Janez, in ne jé in ne pije, pa pravijo: Hudiča ima!
A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.
Oni mu pa reko: Nimamo tu več nego pet hlebov in dve ribi.
A oni mišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hleba uzeli.
Oni so pa sami pri sebi mislili in govorili: To pravi, ker nismo vzeli kruha.
A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka.
Oni pa reko: Nekateri, da si Janez Krstnik, drugi pa, da si Elija, a drugi, da si Jeremija ali eden prorokov.
A oni podignuvši oči svoje nikoga ne videše do Isusa samog.
Ko so pa oči povzdignili, niso videli nikogar razen Jezusa samega.
A narod prećaše im da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!
Množica pa jima preti, da naj umolkneta. Ona pa še bolj zavpijeta, rekoč: Gospod, usmili se naju, ti sin Davidov!
A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
Oni pa niso marali in so odšli, eden na polje svoje, drugi pa po kupčiji svoji.
Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše: Zaslužio je smrt.
Kaj se vam zdi? Oni pa odgovore in reko: Smrti je vreden.
A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;
Oni pa, videč ga, da hodi po morju, menijo, da je prikazen, in zakričé;
I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.
In vpraša jih: Koliko imate hlebov? Oni pa reko: Sedem.
A oni ne razumevahu reč, i ne smehu da Ga zapitaju.
Oni pa niso umeli tega govora, a bali so se ga vprašati.
A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.
Oni pa reko: Mojzes je dopustil ločitni list napisati in jo pustiti.
A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.
Ona pa mu rečeta: Daj nama, da bova sedela eden tebi na desnici in eden na levici v slavi tvoji.
A oni odoše, i nadjoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga.
In odideta ter najdeta žrebe privezano pri vratih zunaj na ulici in ga odvežeta.
A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.
Oni pa polože nanj roke svoje in ga zgrabijo.
A oni Mu rekoše: Zašto učenici Jovanovi poste često i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?
A oni mu reko: Učenci Janezovi se pogostoma postijo in opravljajo molitve, prav tako tudi farizejski, tvoji pa jedo in pijo!
A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu.
A oni postanejo togote vsi neumni, in pomenkujejo se med seboj, kaj bi storili Jezusu.
A oni odgovarajući rekoše: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.
Oni pa odgovore in reko: Da si Janez Krstnik, drugi pa: Elija, a drugi, da je eden starih prorokov vstal.
A oni ne razumeše reč ovu; jer beše sakrivena od njih da je ne mogoše razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu reč.
Oni pa niso umeli te besede, in bila jim je prikrita, da ne bi je razumeli, in bali so se ga poprašati o tej besedi.
A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?
Pa reko, ki so to slišali: Kdo se potem more zveličati?
A oni otidoše i nadjoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.
Pa odideta in najdeta, kakor jima je bil rekel, in pripravita velikonočno jagnje.
I ustavši od molitve dodje k učenicima svojim, i nadje ih, a oni spavaju od žalosti,
In vstane od molitve ter pride k učencem svojim in jih najde speče od žalosti.
A oni navaljivahu govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.
Oni so pa še bolj silili, govoreč: Ljudstvo hujska, učeč po vsej Judeji, od Galileje, kjer je začel, do sem.
A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkih.
A oni so tiščali vanj z velikim vpitjem, zahtevajoč, naj se razpne na križ. In njih vpitje je zmagalo.
A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.
In oni se uplaše in vsi prestrašeni mislijo, da vidijo duha.
A oni Mu rekoše: Šta ćemo činiti da radimo dela Božija?
Reko mu torej: Kaj naj storimo, da delamo dela Božja?
A oni ga ukoriše, i rekoše mu: Ti si učenik njegov, a mi smo učenici Mojsijevi.
Oni pa ga opsujejo in reko: Ti si njegov učenec; mi smo Mojzesovi učenci.
A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.
Rekel pa je to Jezus o smrti njegovi; a oni so mislili, da pravi o navadnem spanju.
Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina.
Vpraša jih torej zopet: Koga iščete? Oni pa reko: Jezusa Nazarečana.
A oni zapretivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih mučili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se beše dogodilo.
Oni pa jima še bolj zaprete in ju izpuste, ker niso našli, kako bi ju kaznovali, zavoljo ljudstva, ker so vsi hvalili Boga za to, kar se je zgodilo.
A oni kad čuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
Oni pa, ko so to slišali, povzdignejo ene misli glas k Bogu in reko: O Gospod, ti si Bog, ki si ustvaril nebo in zemljo in morje in vse, kar je v njih;
A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajući reč.
Tisti pa, ki so se bili razkropili, so hodili okrog, oznanjujoč besedo evangelija.
Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni čuvahu vrata dan i noć da bi ga ubili;
ali Savel zve za njih zalezovanje. Stražijo pa tudi pri vratih noč in dan, da bi ga umorili;
A oni otišavši iz Perge dodjoše u Antiohiju pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše.
Ona pa gresta iz Perge naprej in prideta v Pisidijsko Antiohijo. In v sobotni dan gresta v shodnico in sedeta.
A oni onda spremljeni od crkve, prolažahu kroz Finikiju i Samariju kazujući obraćanje neznabožaca, i činjahu veliku radost svoj braći.
Ko jih je torej cerkev spremila, so šli skozi Fenicijo in Samarijo, pripovedujoč izpreobrnjenje poganov, in so s tem napravljali veliko radost vsem bratom.
A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.
Ona pa rečeta: Veruj v Gospoda Jezusa, in zveličal se boš ti in hiša tvoja.
I oprostivši se jedan s drugim udjosmo u ladju; a oni se vratiše svojim kućama.
In ko smo se poslovili drug od drugega, smo stopili na ladjo, a oni so se vrnili domov.
A oni što stajahu naokolo rekoše: Zar psuješ Božjeg poglavara svešteničkog?
Tisti pa, ki so zraven stali, reko: Velikega duhovnika Božjega psuješ?
A oni, kao nerazumna životinja, koja je od prirode na to stvorena da se hvata i kolje, hule na ono što ne razumeju, i u pogibli svojoj propašće
Ti pa kakor nespametne živali, po naravi rojene za lov in klanje, ker preklinjajo, česar ne poznajo, se bodo pogubili v pogubi svoji,
2.1411240100861s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Poznam Brooklynsko okrožno. Moj stric je šel tja po nova jetra in so ga poslali v supermarket. Živjo, Sontee. 